Основни делови ћелије су:
- ћелијска мембрана - живи део ћелије који јој даје облик и кроз који обавља размену материја. Она је селективно пропустљива (неке материје пропушта у ћелију, а друге задржава).
-цитоплазма - живи део ћелије који се састоји од воде, органских (шећери, беланчевине, масти) и минералних материја. У цитоплазми се налазе органеле које имају различите улоге у ћелији:
Најважнија органела је једро које носи наследни материјал хроматин, од кога настају током деобе хромозоми. телашца у која је упакован ДНК.
Делови ћелије које поседује само биљна ћелија су:
НИВОИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЖИВИХ БИЋА
везивна ткива повезују друга ткива
Органи код биљака су: корен, стабло, лист, цвет, плод и семе.
Органи код животиња су: срце, мозак
Више органа који заједно доприносе обављању неког процеса у организму називају се систем органа (желудац, једњак, црева су део система органа за варење).
Системи органа чине организам.
ЋЕЛИЈА → ТКИВО → ОРГАН → СИСТЕМ ОРГАНА → ОРГАНИЗАМ
нервна ћелија → нервно ткиво → мозак → нервни систем → организам човека
ДЕОБА ЋЕЛИЈЕ - МИТОЗА И МЕЈОЗА
ћелије које изграђују органе називају се телесне ћелије имају диплоидан 2 (n)
полне ћелије имају хаплоидан (n) број хромозома, код човека имају дупло мање хромозома (хаплоидан број) зато што њиховим спајањем настаје зигот из ког ће се развити нов организам са диплоидним бројем хромозома.
Митоза
Митоза је деоба телесних ћелија, при којој од једне телесне ћелије са диплоидним бројем хромозома настају 2 нове ћелије са истим бројем хромозома. Дели се на 4 фазе: профаза, метафаза, анафаза и телофаза
Интерфаза је период који претходи деоби ћелије, тада ћелијаувећава и дуплира цитоплазму и количину ДНК.
Профаза
У профази хромозоми су прво кончасти,затим се кондензују и постају јасно видљиви,рађени су од две хроматиде .Центриоле (органеле које су карактеристичне само за животињске ћелије) се распоређују на полове ћелије. Почиње формирање деобног вретена (које има улогу да омогући кретање хромозома)
Нестаје једрова мембрана при чему се меша садржај једра са цитоплазмом и нестаје једарце.
Метафаза
У метафази се хромозоми најбоље уочавају јер су максимално кондезовани. Дешавања у овој фази су
Ø завршава се образовање деобног вретена; конци деобног вретена се пружају од центриола на половима ћелије до хромозома на средини ћелије;
Ø хромозоми се налазе на средини (екватору) ћелије где формирају екваторијалну раван
Анафаза Ø хромозоми се раздвајају на хроматиде, при чему свака хроматида постаје нов хромозом
- код човека 46 хромозома се поделило на 92 хроматиде тј на 92 нова хромозома Ø нови хромозоми крећу се ка половима ћелије, тако да на сваком полу буде по 46 хроматида
Телофаза
Ø хромозоми поново постају кончасти
Ø нестаје деобно вретено
Ø око хромозома на половима почиње да се формира једрова мембрана (овако почиње да се формира ново једро које у себи садржи 46 хромозома)
Ø формира се једарце
Ø на средини ћелије формира се бразда којом се дели цитоплазма на два дела
На крају се формирају две одвојене ћелије, које имају упола мање цитоплазме (јер се цитоплазма поделила) са истим бројем хромозома (број хромозома се није променио јер су се у анафази хромозоми поделили на два дела .Ове ћелије улазе поново у интерфазу и спремају за нову деобу.
Мејоза
Мејоза је деоба полних ћелија, при којој од једне ћелије са диплоидним бројем хромозома, настају 4 ћелије са хаплоидним бројем хромозома.Мејоза се одвиј кроз две деобе. Прва је редукциона у којој у анафази долази до смањења броја хромозома са46 на 23 хромозома. Друга је класична митотичка сеоба.
Мејоза се одиграва у полним органима и овом деобом настају полне и сперматозоид са 23 хромозома код човека
- Тема- припремне наставе - ЋЕЛИЈА
Основни делови ћелије су:
- ћелијска мембрана - живи део ћелије који јој даје облик и кроз који обавља размену материја. Она је селективно пропустљива (неке материје пропушта у ћелију, а друге задржава).
-цитоплазма - живи део ћелије који се састоји од воде, органских (шећери, беланчевине, масти) и минералних материја. У цитоплазми се налазе органеле које имају различите улоге у ћелији:
Најважнија органела је једро које носи наследни материјал хроматин, од кога настају током деобе хромозоми. телашца у која је упакован ДНК.
- . митохондрије врше ћелијско дисање и стварање енергије
- лизозоми врше ћелијско варење дотрајалих делова ћелије или неки страних тела који доспеју у ћелију.
- ендоплазматични ретикулум - повећава површину ћелије
- голџијев апарат - има улогу у секрецији
- рибозоми - учествују у стварању беланчевина
- центриоле- учествују у стварању деобеног вретена током деобе ћелије
Делови ћелије које поседује само биљна ћелија су:
- ћелијски зид - омотач који се налази око ћелијске мембране биљне ћелије
- хлоропласти - органеле које су одговорне да енергију Сунца претварају у хемијску енергију током процеса фотосинтезе и стварања хране.
- вакуола - оргaнeлa биљних ћелија која има улогу у накупљању резервних материја
НИВОИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЖИВИХ БИЋА
- Ћелије заједничког порекла, сличног облика, величине, грађе и исте улоге груписане су у ткива
- Биљна ткива су:
- заштитна тј покровна ткива (епидермис, плута)
- ткива за фотосинтезу (сунђерасто и пал
- проводна ткива (спроводе воду, минералне и
- ткива за складиштење...
- Код животиња ткива се деле на:
везивна ткива повезују друга ткива
- везивна ткива у ужем смислу: разликују се еластично, растресито и масно везивно ткиво
- хрскавичаво ткиво
- коштано ткиво
- крв
- мишићна ткива
- глатко мишићно ткиво - ћелије имају једно једро
- попречно-пругасто мишићно ткиво
- срчано мишићно ткиво- сличнје попречнопругастом ткиву -
- нервно ткиво чине нервне ћелије
Органи код биљака су: корен, стабло, лист, цвет, плод и семе.
Органи код животиња су: срце, мозак
Више органа који заједно доприносе обављању неког процеса у организму називају се систем органа (желудац, једњак, црева су део система органа за варење).
Системи органа чине организам.
ЋЕЛИЈА → ТКИВО → ОРГАН → СИСТЕМ ОРГАНА → ОРГАНИЗАМ
нервна ћелија → нервно ткиво → мозак → нервни систем → организам човека
ДЕОБА ЋЕЛИЈЕ - МИТОЗА И МЕЈОЗА
ћелије које изграђују органе називају се телесне ћелије имају диплоидан 2 (n)
полне ћелије имају хаплоидан (n) број хромозома, код човека имају дупло мање хромозома (хаплоидан број) зато што њиховим спајањем настаје зигот из ког ће се развити нов организам са диплоидним бројем хромозома.
Митоза
Митоза је деоба телесних ћелија, при којој од једне телесне ћелије са диплоидним бројем хромозома настају 2 нове ћелије са истим бројем хромозома. Дели се на 4 фазе: профаза, метафаза, анафаза и телофаза
Интерфаза је период који претходи деоби ћелије, тада ћелијаувећава и дуплира цитоплазму и количину ДНК.
Профаза
У профази хромозоми су прво кончасти,затим се кондензују и постају јасно видљиви,рађени су од две хроматиде .Центриоле (органеле које су карактеристичне само за животињске ћелије) се распоређују на полове ћелије. Почиње формирање деобног вретена (које има улогу да омогући кретање хромозома)
Нестаје једрова мембрана при чему се меша садржај једра са цитоплазмом и нестаје једарце.
Метафаза
У метафази се хромозоми најбоље уочавају јер су максимално кондезовани. Дешавања у овој фази су
Ø завршава се образовање деобног вретена; конци деобног вретена се пружају од центриола на половима ћелије до хромозома на средини ћелије;
Ø хромозоми се налазе на средини (екватору) ћелије где формирају екваторијалну раван
Анафаза Ø хромозоми се раздвајају на хроматиде, при чему свака хроматида постаје нов хромозом
- код човека 46 хромозома се поделило на 92 хроматиде тј на 92 нова хромозома Ø нови хромозоми крећу се ка половима ћелије, тако да на сваком полу буде по 46 хроматида
Телофаза
Ø хромозоми поново постају кончасти
Ø нестаје деобно вретено
Ø око хромозома на половима почиње да се формира једрова мембрана (овако почиње да се формира ново једро које у себи садржи 46 хромозома)
Ø формира се једарце
Ø на средини ћелије формира се бразда којом се дели цитоплазма на два дела
На крају се формирају две одвојене ћелије, које имају упола мање цитоплазме (јер се цитоплазма поделила) са истим бројем хромозома (број хромозома се није променио јер су се у анафази хромозоми поделили на два дела .Ове ћелије улазе поново у интерфазу и спремају за нову деобу.
Мејоза
Мејоза је деоба полних ћелија, при којој од једне ћелије са диплоидним бројем хромозома, настају 4 ћелије са хаплоидним бројем хромозома.Мејоза се одвиј кроз две деобе. Прва је редукциона у којој у анафази долази до смањења броја хромозома са46 на 23 хромозома. Друга је класична митотичка сеоба.
Мејоза се одиграва у полним органима и овом деобом настају полне и сперматозоид са 23 хромозома код човека